U setu pravosudnih zakona, Venecijanska komisija istakla je devet konkretnih tačaka koje traže korekcije. Tužiteljka Lidija Komlen Nikolić rekla je da se dokument čita selektivno. Advokat Dragoslav Ljubičanović kaže da je sve u domenu politike. Smatra da to nije mišljenje Venecijanske komisije, već mišljenje “nekih eksperata”. U njihovoj raspravi je posebno istaknuto pitanje prebacivanja odlučivanja o upućivanju tužilaca na Visoki savet tužilaštva.
Nakon što je stiglo mišljenje Venecijanske komisije o setu pravosudnih zakona, u stručnoj ali i političkoj javnosti niz rekakcija – predstavnici vlasti poručuju – biće razmotrene, deo opozicije zahteva širi krug rasprave.
Nakon što je stiglo mišljenje Venecijanske komisije o setu pravosudnih zakona, u stručnoj ali i političkoj javnosti niz rekakcija – predstavnici vlasti poručuju – biće razmotrene, deo opozicije zahteva širi krug rasprave.
U paketu zakona koji bi trebalo da modernizuje pravosuđe, Komisija vidi i pomake – ali i devet konkretnih tačaka koje traže korekcije.
Gostujuću u Jutarnjem programu javna tužiteljka Lidija Komlen Nikolić i advokat Dragoslav Ljubičanović izneli su različita tumačenja značaja i dometa ovog dokumenta.
Lidija Komlen Nikolić ocenila je da se mišljenje čita selektivno u uslovima duboke društvene polarizacije. Prema njenim rečima, postoji jedna pozitivna konstatacija, ali ostalih devet tačaka sadrže kritike sa jasnim obrazloženjima”.
Ona je naglasila da su pojedina rešenja dobra, ali da celina ukazuje na ozbiljne nedostatke, posebno kada je reč o funkcionisanju javnog tužilaštva.
S druge strane, Dragoslav Ljubičanović doveo je u pitanje težinu samog dokumenta, ističući da “to nije konačno mišljenje komisije, već stav manjeg broja eksperata“. On je ocenio da se pitanja uređenja pravosuđa moraju rešavati unutar države, dodajući da “mešanje spoljnih faktora u suverene odluke predstavlja politički pritisak”.
Pitanje prebacivanja odlučivanja o upućivanju tužilaca
U raspravi je posebno istaknuto pitanje prebacivanja odlučivanja o upućivanju tužilaca na Visoki savet tužilaštva. Komlen Nikolić smatra da je to korak napred, ali nedovoljan.
“Jedno rešenje ne može da nadomesti sistemske probleme – drugi mehanizmi samostalnosti su oslabljeni”, ističe Komlen Nikolić. Ona je ukazala i na probleme u radu samog Saveta, kao i na uticaj članova po funkciji.
Ljubičanović je, međutim, postavio pitanje efekata takvih promena. “Niko ne objašnjava zašto će to konkretno povećati samostalnost tužilaca”, kaže advokat. On je dodao da nezavisnost pre svega zavisi od ličnog integriteta nosilaca funkcija, a ne isključivo od normativnih rešenja.
O međunarodnoj saradnji tužilaštva
Razlike u stavovima došle su do izražaja i kada je reč o međunarodnoj saradnji tužilaštva. Ljubičanović je upozorio da „država mora zadržati isključivu nadležnost u zaključivanju međunarodnih sporazuma”, dok je Komlen Nikolić istakla da je potrebno preciznije urediti tu oblast, uz jasno razgraničenje nadležnosti.
Govoreći o daljim koracima, Komlen Nikolić je naglasila da su izmene neophodne zbog posledica po građane. “Pravosuđe postoji zbog građana, i posledice se već osećaju u njegovom funkcionisanju”, napomenula je Komlen Nikolić . Pozvala je na hitnu reakciju i široku stručnu raspravu.
Ljubičanović je poručio da odluke moraju biti donete suvereno, bez spoljnih uslovljavanja, uz ocenu da se “ne sme dozvoliti da se ključna pitanja pravosuđa rešavaju pod pritiskom“.
Sagovornici su se, ipak, saglasili da je dijalog neophodan i da će predstojeća javna rasprava biti prilika da se razmotre preporuke i pronađu održiva rešenja.
Video prilog RTS možete pogledati na sledećem LINKU.
Izvor: RTS
