Mrdićevi zakoni, set izmena pravosudnih zakona koji je kritikovan, kako od domaće stručne javnosti tako i od institucija Evropske unije, po svemu sudeći neće još dugo ostati u pravnom poretku Srbije. Visoki državni zvaničnici koji su prisustvovali plenarnoj sednici Venecijanske komisije su najavili skoru izmenu zakona, napominjući da je nacrt izmena dobio pohvale od stručnjaka ovog tela Saveta Evrope. Ipak, kako za Insajder ističe članica Udruženja tužilaca Srbije Lidija Komlen Nikolić, čak i da se Mrdićevi zakoni poniše, posledice će ostati.
„Ovim zakonima su pogođeni svi javni tužioci. U pitanju su sistemska rešenja koja utiču na samostalnost u radu svakog javnog tužioca. A osim samih direktnih posledica, tim izmenama zakona je zakonodavna vlast poslala poruku – ‚vidite šta možemo u kratkom vremenskom roku da uradimo i kako možemo da utičemo na vašu samostalnost‘. Te posledice će teško da budu otklonjene vraćanjem na prethodno stanje stvari“, ističe Komlen Nikolić.
Da će Mrdićevi zakoni pretrpeti promenu u svojim izjavama nakon sednice Venecijanske komisije najavili su i predsednica Skupštine Ana Brnabić i ministar pravde Nenad Vujić. Oni su oboje bili veoma zadovoljni onim što su čuli u Veneciji, istakavši da je Srbija pohvaljena zbog načina na koji je pristupila izmenama.
Kako ističe Lidija Komlen Nikolić, eksperti Venecijanske komisije su podržali povratak u pređašnje stanje. Ipak, do toga je bio dug put koji je, kako navodi, pređen prvenstveno zahvaljujući pritisku domaće stručne javnosti i međunarodne zajednice.
„Dok smo došli do ovih pohvala i faze gde smo ponosni na učinjeno, bilo je više verzija nacrta koji nisu bili u skladu sa mišljenjem Venecijanske komisije. Sve verzija nacrta koje su objavljene pre 18. maja ove godine su bile sporne i ne bi prošle mišljenje Venecijanske komisije. Tako da je ovo lepo odigrana igrica u kojoj je srpsko pravosuđe izgubilo vreme“, ističe Komlen Nikolić.
Pored mišljenja Venecijanske komisije, iz sveta pravosuđa prethodnih dana stigla je i vest o tome da je glavni javni tužilac Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu Ljubivoje Đorđević doneo obavezno uputstvo nalažući postupajućoj tužiteljki da istragu zlostavljanja studentkinje od strane pripadnice policije okonča primenom načela oportuniteta.
Komentarišući ovaj slučaj, Komlen Nikolić ističe da to uputstvo ne razume sa profesionalne tačke gledišta, te da postoje indicije da se radi o zloupotrebi hijerahijskih ovlašćenja.
„Mogu da kažem da ovakav potez glavnog tužioca Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu ne razumem profesionalno. Ako uzmemo u obzir samu prirodu oportuniteta, jasno je da tužilac procenjuje da li je celishodno odustati od krivičnog gonjenja zarad ostvarenja javnog interesa. Ovde nema nijedne naznake da bi oportunitet bio celishodniji sa aspekta javnog interesa, zbog čega je po meni obavezno uputstvo neosnovano. Tu je i dodatno pitanje eventualne zlouptrebe hijerarhijskih ovlašćenja, ali bi to bilo pitanje za disciplinske organe. Za te ocene je prerano, imajući u vidu da još nisu istekli rokovi po žalbi koju je koleginica uložila. Javnost je svakako sa pravom uznemirena, a koleginica ima punu našu podršku da istraje u onom delu koji je do nje“, navodi Komlen Nikolić.
Upitana o kontradiktornim saopštenjima Višeg tužilaštva u Beogradu koji se odnosi istrage ubistva u restoranu „27“ Lidija Komlen Nikolić napominje da je tužilaštvo zbunilo javnost istovremeno ugrožavajući procesna prava svih učesnika u postupku.
„Decenijama unazad se tužilaštvo kritikuje zbog nedovoljne komunikacije sa javnošću. Međutim, ovde imamo drugu situaciju, da je VJT u Beogradu slalo po tri ili četiri saopštenja dnevno, o samo jednom predmetu. I to u predistražnoj i istražnoj fazi u kojima je predmet najosetljiviji i po pravilu tajan. Tim pristupom, umesto da informišu, oni su zbunili javnost. Paralelno su potencijalno ugrozili procesna prava svih učesnika u postupku, od osumnjičenih do oštećenih. Sve je to dovelo do situacije u kojoj je javnost sa pravom sumnjičava u pogledu nepristrasnosti i objektivnosti istrage. Stoga ja smatram da ima osnova da vrhovna tužiteljka iskoristi svoja ovlašćenja i zatraži uvid u predmet i izda obavezna uputstva, kako bi se ta zabrinutost javnosti otklonila. To takođe važi i za slučaj iz Prvog osnovnog tužilaštva gde je naložena primena oportiniteta“, zaključuje Komlen Nikolić.