Novi tužilački zakoni donose više slobode ali i odgovornosti u odlučivanju u postupcima za tužioce na svim nivoima i nastavljaju proces dekocentracije moći vrha javnog tužilaštva.
Ovo je glavna poruka godišnje konferencije Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije (UTS) koja je pod nazivom „Šta možemo očekivati od novih tužilačkih zakona?“ održana 4. novembra u Beogradu, u prisustvu više od stotinu kolega iz javnotužilačke organizacije, akademske zajednice i civilnog sektora.
Na konferenciji je bilo reči o radnim verzijama Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o Visokom savetu tužilaštva, u čijoj izradi su učestvovali i predstavnici Udruženja.
„Novi tužilački zakoni donose suštinske, a ne samo kozmetičke promene u funkcionisanju javno-tužilačke organizacije, a jedna od najvažnijih je smanjenje ovlašćenja dosadašnjeg Republičkog javnog tužioca što će dovesti do omekšavanja postojećeg piramidalnog sistema hijerarhije u tužilaštvu.
Ovakva sistemska rešenja donose značajno širu personalnu autonomiju svim tužiocima, a da li ćemo mi kao postupajući tužioci tu slobodu i u praksi koristiti, zavisi od našeg ličnog i profesionalnog integriteta“, rekla je Lidija Komlen Nikolić, predsednica Predsedništva UTS otvarajući konferenciju.
Ona je dodala da promene koje donose oba zakona nailaze na snažan otpor konzervativnog dela javno-tužilačke organizacije koji, očito, nije spreman da se odrekne uticaja i moći koje mu omogućava sadašnji sistem.
Maja Popović, ministarka pravde u Vladi Republike Srbije, ocenila je da su novi tužilački zakoni „tektonska promena u pravosuđu“ i da je izuzetno zadovoljna što je Venecijanska komisija ocenila da je način donošenja ovih nacrta bio transparentan i inkluzivan.
Sa njenom ocenom o tektonskim promenama u pravosuđu složili su se i Jan Bratu, ambasador OEBS-a i Tobias Flesenkemper, šef Misije Saveta Evrope u Beogradu.
„Tužioci moraju biti samostalni u radu, spremni da brane vladavinu prava i omogućavaju građanima uslove za fer suđenje. Percepcija koju građani imaju o tužilaštvu nije zadovoljavajuća i moramo raditi svi zajedno na tome da se ona poboljša“, istakao je ambasador Bratu.
Tobias Flesenkemper je najavio da će predstavnici Venecijanske komisije boraviti u Srbiji od 23. do 25. novembra i da će se nastaviti razgovori o ovim zakonima koji, podsetio je, treba da budu usvojeni do februara naredne godine.
„Povećanje autonomije tužilaca i veća ovlašćenja Visokog saveta tužilaštva su važan korak ne samo kao adekvatan odgovor protiv kriminala već i za efikasniju borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, što je prevashodni interes građana Srbije“, istakla je Plamena Halačeva, zamenica ambasadora Evropske unije u Republici Srbiji.
Nakon uvodnih izlaganja održana su dva tematska panela na kojima je bilo reči o oba nacrta, a u raspravi su učestvovali, pored članova Udruženja, i kolege pravnici iz civilnog društva i predstavnici akademske zajednice.
O predloženim novinama u Zakonu o javnom tužilaštvu govorili su kolega Goran Ilić (UTS), profesor dr Miodrag Jovanović (Pravni fakultet, Univerziteta u Beogradu) i Nemanja Nenadić (Transparentnost Srbija).
U panelu posvećenom novinama nacrta Zakona o Visokom savetu tužilaštva govorili su dr Svetlana Nenadić (UTS), dr Katarina Golubović (JUKOM), docent dr Miroslav Đorđević (Institut za uporedno pravo) i Mariarozaria Giljelmi (MEDEL).
Diskusiju kojom je završena konferencija vodio je kolega Radovan Lazić.
Konferencija je privukla veliku pažnju medija i šire javnosti.
