Na tužioce se vrši pritisak sa svih strana, oni dolaze od strane visokih državnih funkcionera, iz medija, od građana i različitih interesnih grupa. Iako zakon i Ustav daju mehanizme za zaštitu samostalnosti tužilaca, oni nisu dovoljno iskorišteni. Udar na vladavinu prava, sa porastom populizma u svetu, vidljiv je fenomen u svim društvima širom sveta i nije samo specifičnost Srbije.
Ovo su glavni uvidi godišnje konferencije Udruženja javnih tužilaca Srbije (UTS), održane 17. oktobra, 2025. godine, kojoj su prisustvovale i kolege iz inostranstva, tužioci, pravnici i bivše sudije, profesionalci koji dobro poznaju pravne poretke svojih zemalja i njihove slabosti.
I ove godine konferencija je u fokusu imala „neprimereni uticaj“ na tužioce kao pojavu koja je konstanta u tužilačkoj organizaciji i protiv koje još uvek nismo pronašli efikasan mehanizam. Zato i naziv konferencije „Da li pritisci na tužioce vode ka pravdi ili je potkopavaju“ treba shvatiti kao retoričko pitanje i podstrek za razmišljanje na ovu temu.
Lidija Komlen Nikolić, predsednica Predsedništva UTS, i tužilac Apelacionog tužilaštva u Beogradu je, otvarajući konferenciju, otvoreno istakla da pritisci na tužioce dolaze sa svih strana. „Spoljnji pritisci su intenzivirani od strane najviših državnih funkcionera, pa preko građana, a u poslednje vreme i od medija. Pritisak unutar javnotužilačke organizacije je takođe aktuelan“, rekla je ona.
Od neprimerenih izjava do pretnji i zastrašivanja
„Način izražavanja nezadovoljstva radom tužilaštva je prešao granice, pre svega pristojnosti, a u pojedinim slučajevima se upućuju i direktne pretnje javnim tužiocima i sudijama, čime smo sa pritiska prešli na izvršenje krivičnih dela“, podsetila je ona, u uvodnom obraćanju, istakavši da smo se od pada nadstrešnice u Novom Sadu još više udaljili od ideje o samostalnosti rada tužilaštva i, uopšte, doveli u pitanje kvalitet funkcionisanja institucija.
„Brojni mehanizmi koji stoje na raspolaganju javnom tužiocu da bude samostalan ne znače ništa ukoliko Visoki savet tužilaštva ne vrši svoju ustavnu ulogu a to je zaštita samostalnosti tužilaca“, zaključila je ona.
Dr Miroslav Đorđević, potpredsednik Visokog saveta tužilaštva (VST), složio se sa navodima da neprimerenih uticaja na rad tužilaca ima i rekao da bi i on lično voleo da su tužioci poput „Eliota Nesa“, nepokolebljivi i samostalni a da postoji sistem koji ih štiti i omogućava im da rade svoj posao do kraja.
On je podsetio da su novi tužilački zakoni doneli neke pozitivne pomake, prvenstveno to što su sednice Visokog saveta otvorene za javnost i mogu se gledati uživo na Youtube kanalu VST, kao i da se ubrzava konkurs za nove javne tužioce jer, od potrebnih 900, sada ih ima 600.
Poverenje javnosti nisko, a tužioci pod pritiskom
Njegova Ekselencija Martajn Elhersma, ambasador Kraljevine Holandije, govorio je u uvodnom delu konferencije, jer je holandska ambasada dugogodišnji donator UTS kroz programe posvećene jačanju vladavine prava. Podsetio je na to da u Izveštaju Evropske komisije o vladavini prava za Srbiju stoji da „politički pritisak na pravosuđe i tužilaštvo ostaje visok, uz malo ili nimalo reakcija Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva, Vlade ili parlamenta“.
„Ova konstatacija nam ukazuje da su reforme kojima se jačaju nezavisnost sudstva i tužilaštva mnogo više od promene zakonodavstva i da zakoni moraju biti primenjeni u praksi“, rekao je Njegova Ekselencija Elhersma.
On je učesnicima rekao da je u ovogodišnjem Izveštaju Evropske komisije o vladavini prava bilo kritika i na račun Holandije i to zbog zabrinutosti da izvršna vlast, tj konkretno ministar pravde, u određenim slučajevima, daje instrukcije tužiocima da odustanu od gonjenja. To govori da i u Holandiji „na papiru“ postoji mogućnost političke zloupotrebe pravosudnog sistema ali, u praksi, duh nezavisnosti tužilaca je toliko snažan da se izvršna vlast uzdržava od bilo kakvog mešanja.
Plamena Halačeva, zamenica ambasadora Evropske unije u Srbiji, rekla je da je naša zemlja ostvarila napredak u poglavljima 23 i 24 koja se odnose na vladavinu prava i da radi na usklađivanju svog pravnog okvira sa tekovinama EU.
„Ipak, uprkos pozitivnim koracima, poverenje javnosti u nezavisnost pravosuđa je nisko. Prema rezultatima Eurobarometra iz 2025. godine samo 30 odsto građana i 36 odsto poslovne zajednice ocenjuje nezavisnost pravosuđa kao fer. Rizici od politički motivisanih uticaja u slučajevima visoke korupcije i dalje postoje“, dodala je ona.
Prema njenim rečima, prošle godine je Visoki savet sudstva primio pet a Visoki savet tužilaštva deset zahteva za zaštitu od neprimrenog uticaja od strane sudija i tužilaca.
„Finansijske istrage pokrenute početkom ove godine protiv nekoliko nevladinih organizacija, nakon javnih izjava visokih zvaničnika, dodatno su naglasile potrebu da se ojača nezavisnost tužilaštva“, rekla je Halačeva. „Tužioci su na prvoj liniji odbrane vladavne prava i zajedno sa sudijama snose odgovornost da obezbede pravdu i očuvaju demokratske vrednosti“.
Ivana Ramadanović, pravna savetnica Misije OEBS u Srbiji, takođe dugogodišnjeg partnera Udruženja i dobar poznavalac realnih prilika u tužilaštvu i sudstvu, podsetila je da samostalnost tužilaca znači da oni, u svakodnevnom radu, kada odlučuju o tome da li će goniti ili neće osumnjičene, moraju imati osećaj autponomije i slobode kao i saznanje da ih zakon i institucije štite od uticaja i pritiska.
Svuda u svetu tužioci na meti populista
Naši saborci u borbi za samostalnost tužilaca i nezavisnost sudija uvek su kolege iz Evropskog udruženja sudija i tužilaca za demokratiju i slobodu (MEDEL), uticajne internacionalne organizacije koja prati stanje vladavine prava u evropskim zemljama.
Mariarosaria Guljelmi, predsednica MEDEL-a, bila je naša gošća i sa učesnicima podelila svoje uvide: „Položaj javnog tužioca u institucionalnom sistemu vlasti stalno se dovodi u pitanje, do te mere da njegov status možemo smatrati sistemski neizvesnim. Poslednjih godina, s porastom populizma, javni tužilac – kao i pravosuđe u celini – postao je meta neumornih pokušaja vladara da ograniče njegovu moć i nezavisnost, putem formalnih i neformalnih strategija“.
Ono o čemu mi često govorimo, a to su spoljnji pritisci iz javnosti, medija, i iz izjava državnih funkcionera, dešava se i u evropskim zemljama. Razlika je u nivou pravne kulture kao i u efikasnosti postojećih mehanizama za zaštitu tužilaca.
„Tužioci su često prve mete populističke retorike političara koja stvara iskrivljenu sliku pravosuđa i podriva poverenje građana u njegovu ulogu. Sudijama i tužiocima uskraćuje se demokratski legitimitet jer nisu izabrani, poput političara. Optužuju ih da igraju političku ulogu i donose odluke protiv volje naroda. Zbog toga su često ugroženi i oni i njihove porodice“, pojasnila je koleginica Guljelmi.
Ona je istakla da je važno da tužilaštva razviju otvorenu komunikaciju sa javnošću što je poruka koju su često pominjali i drugi govornici.
Kleveta u medijima spolja, pritisak starešina iznutra
Tema prvog radnog panela je bila „Pojavni oblici neprimerenih uticaja“ i moderator ovog razgovora je bio naš kolega, Goran Ilić, počasni predsednik UTS.
Kao i obično, vrlo otvoreno govoreći o vidljivim problemima sa kojima se tužioci suočavaju, tužilac Ilić, inače tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva, istakao je tri oblika neprimerenog uticaja trenutno aktuelna u Srbiji: dirigovane klevetničke kampanje protiv tužilaca i sudija koje su osvetničkog karaktera, unutrašnji uticaj na rad tužilaca od strane njihovih starešina i treći, novi način, da pojedini tužioci imaju “svoje portale i naloge na društvenim mrežama preko kojih se obračunavaju sa neistomišljenicima u javnom prostoru”.
Alesandro Simoni, istaknuti pravnik iz Italije, dekan i profesor uporednog prava na Pravnom fakultetu u Firenci, govorio je o oblicima uređenja javnih tužilaštava u različitim političkim i istorijskim kontekstima.
„Verovatno je da u Italiji, u ovom trenutku, javni tužilac ima najveću slobodu u odnosu na vlasti, u Evropi a jedna od najvažnijih ovlašćenja koja ima, a koja direktno utiču na tu slobodu je to što komanduje pravosudnom policijom“, rekao je on.
Italija je trenutno vodi veliku bitku za nezavisnost pravosuđa jer ustavne reforme koje Vlada forsira, prema kritičarima ovog predloga, ugrožavaju nezavisnost pravosuđa u celini.
Pritisak, mito, medijski napadi na tužioce u Portugalu i Sloveniji
Kolega Sezar Kaniso, državni tužilac iz Portugala, veliki sindikalni aktivista u lisabonskom sindikatu javnih tužilaca, govorio je o stanju u ovoj zemlji. Slično kolegi Iliću, i Kaniso je razvrstao primere neprimerenih uticaja i pritisaka na tužioce.
„Politički pritisak je najčešći oblik, dešava se kad predstavnici vlasti pokušavaju da utiču na odluke tužilaštva zbog svoje političke koristi. Zatim tu je uticaj medija, posebno u slučajevima koji izazivaju veliku pažnju javnosti, pa dolazi do curenja informacija. Imamo i direktne pretnje i zastrašivanje tužilaca i konačno, imamo i neprimerene disciplinske mere, kada se unutrašnji disciplinski postupci koriste za kažnjavanje tužilaca“, rekao je kolega Kaniso.
On je učesnicima približio sve ove vrste pritiska kroz prikaz nekoliko najvećih slučajeva u ovoj zemlji: „Casa Pia“, slučaj seksualnoj zlostavljanja dece u državnoj instituciji, zatim korupcija u slučaju nabavke podmornice gde je bilo reči da je 27 miliona evra potrošeno na mito i pritiske na tužioce, potom korupcija u vezi sa izgradnjom tržnog centra, kao i slučaj bivšeg premijera Sokratesa koji se odnosio na korupciju, prevaru i pranje novca i imao ogroman politički imedijski zančaj.
„Svi ovi slučajevi pokazuju isti obrazac: kad tužilaštvo pokrene istrage protiv moćnih političkih ili poslovnih ljudi, dolazi do pojačanih političkih i medijskih reakcija“, rekao je Kaniso.
I kolege iz Slovenije, sa kojima blisko sarađujemo, dele slične probleme i o tome je govoriop naš gost, državni tužilac Boštjan Valenčić, predsednik Udruženja tužilaca Slovenije.
„I u Sloveniji svedočimo brojnim neprihvatljivim pritiscima na rad tužilaca, što kroz medije i društvene mreže, u čemu je jedan od najznačajnijih primera bio slučaj bivšeg predsednika Vlade. Neke od posledica su bile blokada imenovanja i unapređenja tužilaca, uvrede u javnosti i konačno, smanjenje plata za oko 30 odsto za vreme pandemije“, rekao je on.
Slovenačke kolege su, zajedno sa sudijama, organizovale štrajk pravosuđa, iako, kako je to on rekao na konferenciji, štrajk sudijama zakonom nije dozvoljen. Ali ta zajednička forma pritiska je urodila usvajanjem novog zakona koji je uredio plate tužilaca na pravičan način.
Građani ne znaju kako funkcioniše država, potrebna je edukacija
Drugi panel bavio se pitanjem koji su efikasni mehanizmi za zaštitu od neprimerenog uticaja a vodio ga je naš kolega Predrag Milovanović, izvorni član VST.
Uloga ovog tela jeste da štiti autonomiju javnog tužilaštva i, iako se čulo dosta kritika na rezultate njegovog rada po tom pitanju, čuli smo i da je do sada bilo šest vanrednih sednica upravo zbog pritužbi na neprimerene uticaje.
Iskustva iz susedstva prenela nam je i koleginica Adrijen Lačo, do prošle godine sudija u Mađarskoj a sada advokatica. Ona je napustila sudijsku funkciju nakon 24 godine rada.
Pojasnila je da je vrhovni javni tužilac u Mađarskoj lice koje bira dvotrećinska većina u parlamentu i da je to osoba koja je, po toj logici, uvek po volji vladajuće većine. A većinu već 15 godina ima partija Fides, premijera Viktora Orbana. Isto važi i za predsednika Vrhovnog suda pa su tako dve ključne ličnosti mađarskog pravosuđa dirkento pod uticajem političke većine u parlamentu.
„Po meni je izuzetno važno da sudije i tužioci komuniciraju s javnošću i da javnost bude uključena, u meri u kojoj je to moguće, u njihov rad. Nema dovoljno znanja o ulozi tužioca i sudije, takvo znanje se ne dobija obrazovanjem i građani ne razumeju kako država funkcioniše“, rekla je Lačo, koja je i suosnivačica udružćenja Res Iudicata koje organizuje predavanja i posete srednjim školama i fakultetima kako bi đake i studnete podučavali šta je podela vlasti i šta rade tužioci i sudije.
Raste broj slučajeva neprimerenog uticaja na tužioce i sudije
Una Danilović iz organizacije Yucom podelila je sa nama korisne podatke o broju neprimerenih uticaja koje, inače, ova organizacija posmatra i prati.
Tokom 2024. godine Yucom je zabeležio 33 slučaja spoljašnjeg neprimerenog uticaja na rad tužilaštva a ove godine, iako još nismo na kraju, je registrovano 40 slučajeva. Reč je o neprimerenim uticajima od strane javnih funkcionera, od predsednika države koji u tome prednjači, preko minsitara i drugih funkcionera.
Oni, uglavnom, komentarišu presude, krše prezumpciju nevinosti, predviđaju ishode i, ako poseduju podatke iz postupka iznose ih u javnost i komentarišu.
Poverenica za ravnopravnost, Brankica Janković, podsetila je da i ovaj organ takođe trpi brojne pritiske i razne forme neprimerenog uticaja. Rekla da je jedan od kreativnih načina pritiska davanje „dobronamernih saveta“ ili kritika. Pomenula je da na rad kanclearije Poverenika izuzetno mnogo utiče pisanje medija, izjave političara, i drugo.
Kao dobar mehanizam zaštite, Janković je istakla upravo profesionalno udruživanje, tj rad udruženja koja mogu da pomognu kolegama koji trpe pritisak.
„Tužioci mogu da se obrate Povereniku za ravnopravnost u slučajeima diskriminacije unutar javnotužilačke organizacije, ali mi do sada nismo imali takve primere. Imali smo najavu dve tužiteljke da će podneti prijave zbog diskriminacije na osnovu pola ali su se povukle“, rekla je Poverenica za ravnopravnost.
Ona je zaključila da su obrazovani, emapncipovani i slobodni tužioci kao i obrazovani, emancipovani i slobodni građani koji znaju koliko je važna vladavina prava najbolji mehanizam za zaštitu od pritisaka na pravosuđe.