Podeljeno društvo, uzdrmane institucije i zakoni koji ne deluju kao čvrsta linija koja važi za sve, već kao prostor koji se pomera u zavisnosti od trenutka i okolnosti. Dok vlast insistira da je zemlja na evropskom putu, zakoni se pišu, brišu, preoblikuju u hodu, često uz obrazloženje hitnosti, a bez jasnog odgovora gde je u svemu tome javni interes. Da li pravila nastaju da bi štitila građane ili postaju instrument koji prati ritam politike? U takvoj atmosferi poverenje u institucije nestaje. A kada građani izgube poverenje u pravila, pitanje više nije kakav je zakon, već ko ga tumači, ko ga primenjuje i da li važi jednako za sve. Ko danas zaista povlači poteze u sistemu? Gde prestaje pravo, a počinje moć politike? Da li pravosuđe ima snagu da bude poslednja linija odbrane ili postaje deo sistema u kome se granice sve teže prepoznaju?
Nekadašnji sudija Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu i bivši ambasador Dragoljub Popović ocenio je da u pravnom sistemu Srbije postoji „inflacija zakona i propisa“, uz ocenu da se deo sadržaja koji bi trebalo da bude regulisan uredbama izvršne vlasti prebacuje u zakonodavnu proceduru.
Popović je naveo da se, umesto donošenja uredbi, pojedina rešenja „gurnu u Narodnu skupštinu“ kako bi dobila formu zakona, što, kako je ocenio, formalno jača njihov legitimitet, ali u praksi stvara dodatne komplikacije u pravnom sistemu.
„Postoji značajno razilaženje između slova i duha zakona i njihove primene“, naveo je Popović, dodajući da se u praksi često odstupa od prvobitnih normativnih rešenja.
Govoreći o aktuelnim izmenama pravosudnih propisa, Popović je rekao da se ne radi o „novim zakonima“, već o izmenama i dopunama postojećeg seta zakona, uz ocenu da je deo normi selektivno menjala izvršna vlast, dok Venecijanska komisija sada traži njihovo preispitivanje.
Prema njegovim rečima, očekivano je da će biti usvojeno ono što je „neophodno pod pritiskom“, dok se u međuvremenu, kako tvrdi, menja pristup pojedinim kadrovskim rešenjima u pravosuđu u skladu sa političkom procenom rizika.
Popović je ocenio i da česte promene institucionalnih odluka narušavaju poverenje u sistem i utiču na međunarodni kredibilitet države, posebno u kontekstu procesa evropskih integracija.
Govoreći o odnosu Srbije i Evropske unije, Popović je naveo da status kandidata podrazumeva usvajanje evropskih vrednosti, a ne samo finansijske benefite, uz ocenu da se proces pristupanja razvlači već godinama.
„Takvo ponašanje ne donosi ugled državi i stvara utisak nepouzdanog partnera“, zaključio je Popović.
Nenadić: Hiperkriminalizacija i česte izmene zakona stvaraju pravnu nesigurnost
Tužiteljka i članica Upravnog odbora Udruženja tužilaca Svetlana Nenadić ocenila je da je pravni sistem suočen sa fenomenom „hiperkriminalizacije“, odnosno sve češćim propisivanjem velikog broja krivičnih i kaznenih dela, što, kako navodi, stvara pravnu nesigurnost za građane.
Nenadić je upozorila da se u takvom „proliferiranju propisa“ građani suočavaju sa teškoćom da budu u potpunosti upoznati sa svojim pravima i obavezama, iako se od njih polazi od pretpostavke da su dužni da poznaju zakon.
Prema njenim rečima, problem dodatno pogoršavaju česte izmene krivičnog zakonodavstva i, kako je navela, „pravni eksperimenti“ koji doprinose nestabilnosti sistema.
Govoreći o političkom kontekstu, Nenadić je ocenila da se u pojedinim slučajevima bezbednost koristi kao politička tema kroz, kako je rekla, „penalni populizam“, gde se kroz najave strožih kazni i efikasnijeg kažnjavanja ostvaruju politički efekti.
Osvrnula se i na aktuelne izmene pravosudnih propisa, navodeći da su pojedina rešenja, prema njenom mišljenju, pravno nedovoljno jasno formulisana i bez dovoljno utemeljenog obrazloženja, kao i da ne vidi jasnu političku logiku u delu predloženih amandmana.
Pozivajući se na preporuke Venecijanska komisija, Nenadić je ocenila da je u delu međunarodne pravosudne saradnje potrebno preciznije razgraničiti nadležnosti Ministarstva pravde i vrhovnog javnog tužioca, dok je pojedina rešenja ocenila kao ranije već razmatrana u okviru prethodnih reformi.
Dodala je da postoje jasno definisane granice u međunarodnoj saradnji tužilaštva, ali da one moraju biti precizno normativno uređene u zakonu.
Govoreći o kadrovskim rešenjima, Nenadić je navela da bi pojedina pitanja mogla biti rešena odlukama Visokog saveta tužilaštva, dok bi u suprotnom morala biti obuhvaćena prelaznim i završnim odredbama zakona.
„Da li će preporuke biti ispoštovane i kakva ćemo nova rešenja dobiti, u ovom trenutku ne možemo da znamo dok ne vidimo konačan tekst“, zaključila je Nenadić.
Beljanski: Pravosuđe se stavlja pod kontrolu da bi se sprečio progon visoke korupcije
Advokat Vladimir Beljanski ocenio je da su procesni zakoni u osnovi namenjeni obezbeđivanju pravičnog suđenja i garantovanju pravilnog toka postupka, ali da se u slučaju izmena pravosudnih propisa, kako tvrdi, od tog principa odstupilo.
Vladimir Beljanski je naveo da su sistemski zakoni koji se odnose na pravosuđe, kao posebno osetljivu i nezavisnu granu vlasti, u aktuelnom slučaju pripremljeni na „neuobičajen način“, uz ocenu da su formalno predlagači bili poslanici, dok su suštinski nastali u okviru izvršne vlasti.
Prema njegovim rečima, time su, kako tvrdi, zaobiđeni Ministarstvo pravde i standardna procedura formiranja radnih grupa u kojima bi bili uključeni predstavnici pravosuđa, akademske zajednice i advokature, što smatra odstupanjem od uobičajene prakse izrade zakona.
Beljanski ocenjuje da takav pristup predstavlja pokušaj da se zakonodavni proces formalno prikaže kao aktivnost parlamenta, dok se suštinski, kako navodi, zaobilaze procedure koje bi trebalo da obezbede kvalitetna i uravnotežena zakonska rešenja.
Govoreći o konkretnim izmenama, Beljanski je naveo da su pojedine promene u Tužilaštvu za organizovani kriminal dovele do toga da, kako tvrdi, tužioci koji su radili na osetljivim predmetima nisu vraćeni na ranije pozicije, dok su na njihova mesta imenovani novi kadrovi.
On je ukazao na slučaj istrage u vezi sa korupcijom u oblasti železničke infrastrukture, ocenjujući da su kadrovske promene u tužilaštvu povezane sa izmenama zakona i uticale na rad na tom predmetu.
Beljanski je naveo i da, prema njegovom mišljenju, postoje indikacije da se kroz institucionalne promene i organizacione poteze ograničava rad tužilaštva u predmetima koji se odnose na visoku korupciju, uključujući i postupanje policije i formiranje istražnih timova.
„Sve to zajedno ostavlja utisak da se pravosuđe stavlja pod kontrolu i da se sprečava krivični progon u slučajevima visoke korupcije“, ocenio je Beljanski, dodajući da će dalji tok izmena zakona zavisiti od konačnih rešenja i preporuka Venecijanske komisije.