Da bismo bolje razumeli svoja prava KAO OŠTEĆENOG, najpre je potrebno da razjasnimo i razgraničimo određene pojmove.
Oštećeni je uopšteno pravni naziv za žrtvu krivičnog dela, odnosno lice koje, usled izvršenog krivičnog dela, trpi materijalnu i/ili nematerijalnu štetu: fizički bol (povrede), psihičke patnje, uništenje ili oštećenje imovine, umanjenje imovine ili sprečavanje njenog uvećanja, strah, grubi napad na svoja osnovna prava, kao i druga lica čija su neka lična ili imovinska prava krivičnim delom povređena ili ugrožena.
1.Oštećeni, može imati neposredna opažanja o izvršenom krivičnom delu, ako je učinjeno direktno nad njim ili je bio očevidac istog, i tada se u krivičnom postupku pojavljuje i kao svedok.
2. Oštećeni kao tužilac, koji preuzima krivično gonjenje od javnog tužioca, kada javni tužilac na suđenju odustane od daljeg gonjenja, o čemu se oštećeni obavezno obaveštava. Ovo praktično znači da ukoliko je u toku sudjenje za npr. krivično delo teške telesne povrede, gde ste vi oštećeni ili krađe vašeg automobila, pa javni tužilac koji zastupa svoj optužni akt, tokom sudjenja iz nekog razloga odluči da odustane od krivičnog gonjenja, odnosno da ne želi više da zastpa svoj optužni akt, vi koji do tog momenta svakako u postupku učestvujete kao oštećeni, možete preuzeti ulogu javnog tužioca i nastaviti da umesto njega pred sudijom zastupate postojeći optužni akt. Dakle odluka javnog tužioca da posle podnošenja optužnog akta protiv učinioca krivičnog dela, odustane od daljeg krivičnog gonjenja, ne uskraćuje vam pravo da nastavite već započeti krivični postupak pred sudom, jer kao oštećeni, nakon što ste o tome pismeno obavešteni, možete nastaviti taj krivični postupak preuzimajući ulogu javnog tužioca.
Svojstvo oštećenog kao tužioca mogu steći i određena njemu bliska lica, ako oštećeni umre u toku roka za preuzimanje gonjenja ili tokom samog krivičnog postupka. Bračni drug, deca, roditelji, usvojenici, usvojioci, braća i sestre, mogu u roku od tri meseca od smrti oštećenog preuzeti gonjenje, odnosno dati izjavu da nastavljaju postupak. Dakle, ukoliko se desi da oštećeni premine, a javni tužilac je odlučio da odustane od krivičnog gonjenja, to ne znači da je učinilac krivičnog dela oslobođen, jer kako je prethodno navedeno, lica bliska oštećenom, mogu umesto oštećenog preuzeti krivično gonjenje od javnog tužioca.
3. Oštećeni kao privatni tužilac– je lice (fizičko ili pravno) koje je oštećeno krivičnim delom, i to samo kod grupe krivičnih dela, za koja je u Krivičnim zakoniku propisano da se gone isključivo po privatnoj tužbi. Broj ovih krivičnih dela nije veliki, to su uglavnom krivična dela protiv časti i ugleda, npr. kivično delo uvreda i krivično delo iznošenje ličnih i porodičnih prilika.
Oštećeni kao privatni tužilac je ovlašćen da podigne krivičnu tužbu protiv učinioca, samo onog krivičnog dela koje se prema krivičnom zakonu goni po privatnoj tužbi. Privatna tužba se može podneti u roku od tri meseca, od dana kada je oštećeni saznao za krivično delo i za učinioca.
Od oštećenog se ne očekuje da čita zakon i pravi razliku između krivičnih dela koja se gone po službenoj dužnosti, odnosno od strane javnog tužioca i krivičnih dela koja se gone po privatnoj tužbi. Iz tog razloga, u praksi se često dešava da oštećeni iz neznanja pogrešno podnose krivičnu prijavu, umesto privatne tužbe ili obrnuto. Upravo zato zakonom je predviđeno da će se krivična prijava podneta u roku za privatnu tužbu smatrati kao blagovremena privatna tužba, ako se utvrdi da se radi o krivičnom delu za koje se gonjenje preduzima po privatnoj tužbi. Obrnuto, ako se utvrdi da je reč o krivičnom delu za koje se goni po službenoj dužnosti, pogrešno podneta privatna tužba tretiraće se kao krivična prijava oštećenog, koju sud, dostavlja nadležnom javnom tužiocu na dalje postupanje.
Najbitnije je da ne propustite rok od tri meseca, od dana kada ste kao ošećeni saznali za krivično delo i učinioca. Time stičete određena prava i obaveze, o kojima će Vas, u zavisnosti od faze postupka, upoznati ili javni tužilac ili sudija.
Pitanje koje je ljudima uglavnom najinteresantnije, i u današnje vreme se često pojavljuje kao primarno, je: Kako ostvariti svoje pravo na naknadu štete prouzrokovane krivičnim delom. Usled izvršenog krivičnog dela, mogu da Vam budu prouzrokovane dve vrste štete:
Materijalna – umanjenje imovine (šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist, ili dobit)
Nematerijalna – nanošenje fizičkog ili psihičkog bola ili straha.
Pravo na naknadu štete ostvarićete: Podnošenjem imovinskopravnog zahteva u krivičnom postupku! On može da se odnosi: na naknadu štete, na povraćaj stvari ili poništaj određenog pravnog posla, a može se odrediti i privremena mera kako bi se vaš imovinsko pravni zahtev obezbedio.
Za to se podnosi predlog tužilaštvu ili sudu pred kojim se vodi postupak, najkasnije do završetka sudjenja (glavnog pretresa). O Vašem zahtevu rešavaće se u krivičnom postupku, samo ako se time postupak ne odugovlači. U protivnom, sud će Vas uputiti na parnični postupak, što je daleko češća situacija u praksi!
Parnični postupak se pokreće: Tužbom za naknadu štete nastale krivičnim delom! Dosuđeni iznos na ime naknade štete tuženi- koji je u krivičnom postupku bio okrivljeni, dužan je da Vam plati!
No, budite spremni na to da je parnica obično duga i neizvesna!
Naknadu advokatu (punomoćniku), ako ste ga angažovali, da bi zastupao vaše interese, kako u krivičnom tako i u eventualno parničnom postupku, plaćate sami. Ovde imate I mogućnost dobijanja besplatne pravne pomoći, o kojoj će detaljnije biti reči na kraju ovog teksta.
Česta je situacija, naročito kod saobraćajnih nezgoda, ali i kod drugih krivičnih dela, da ste kao oštećeni zadobili telesne povrede. Policijski službenici koji su došli na lice mesta trebalo bi da Vas odvedu u Urgentni centar, Hitnu pomoć, Dom zdravlja ili neku drugu zdravstvenu ustanovu kako bi Vam se ukazala medicinska pomoć i konstatovale povrede. Ukoliko se na lice mesta ne poziva hitna pomoć, jer se ne radi o teškim povredama, ali policija po dolasku konstatuje da bi trebalo da Vas pregleda lekar, dežurni inspektor bi, po pravilu, trebalo da Vas odvede u nadležnu medicinsku ustanovu radi izdavanja potvrde o vrsti i težini povrede. Kada Vas na pregled vode po službenoj dužnosti pregled ne plaćate Vi. Ako se desi da dodjete u situaciju da vas niko od nadležnih ne odveze u zdravstevnu ustanovu, veoma je važno da to, ukoliko je moguće, uradite sami što pre, kako bi od strane lekara bile pismeno konstatovane vaše povrede. Ne čekajte par dana, ne čekajte sutra, već to po mogućstvu uradite odmah!
Ukoliko sud utvrdi da ste, kao oštećeni posebno osetljivi, s obzirom na različite faktore, (uzrast, životno iskustvo, način života, pol, zdravstveno stanje, prirodu ili posledice krivičnog dela, itd.), može primeniti različita posebna pravila za Vaše saslušanje. Možete biti saslušani u svom stanu ili na drugom mestu. Biće Vam postavljen punomoćnik, pitanja će Vam se postavljati samo posredno, možete da budete saslušani uz pomoć psihologa, socijalnog radnika ili drugog stručnog lica, kao i putem tehničkih sredstava za prenos slike i zvuka. Suočavanje sa okrivljenim neće biti dozvoljeno, osim ako to sam okrivljeni zahteva, a organ postupka to dozvoli.
Status zaštićenog svedoka možete da dobijete ako postoje okolnosti koje ukazuju da može da nastupi opasnost po život, zdravlje, slobodu ili imovinu većeg obima, bilo Vas bilo Vama bliskih lica, ukoliko budete saslušani i dajete odgovore na pojedina pitanja. U tom slučaju, primenjuju se posebna pravila saslušanja, tako da se tokom postupka ne otkrije Vaš identitet, odnosno identitet Vama bliskih lica.
Ukoliko smatrate da Vam je potrebna zaštita, obratite se javnom tužiocu ili sudiji i to im recite!
Kao oštećeni u krivičnom postupku imate pravo da:
-podnesete predlog i dokaze za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva (naknade štete).
-ukažete na činjenice i da predlažete dokaze koji su od važnosti za predmet
-angažujete punomoćnika iz reda advokata.
-razmatrate spise i razgledate predmete koji služe kao dokaz.
-budete obavešteni o odbacivanju krivične prijave ili o odustanku javnog tužioca od krivičnog gonjenja.
-podnesete prigovor protiv odluke javnog tužioca da ne preduzme ili da odustane od krivičnog gonjenja.
-budete poučeni o mogućnosti da preuzme krivično gonjenje i zastupate optužbu.
-prisustvujete pripremnom ročištu.
-prisustvujete glavnom pretresu (suđenju) i učestvujete u izvođenju dokaza.
-podnesete žalbu protiv odluke o troškovima krivičnog postupka i dosuđenom —-imovinskopravnom zahtevu (naknadi štete).
-budete obavešteni o ishodu postupka i da Vam se dostavi pravnosnažna presuda
Iako, ova navedena prava, običnom građaninu i pravnom laiku, zvuče poprilično nerealno, jer su usluge advokata, kojeg je često neophodno angažovati da zastupa vaše interese pred sudom I preduzima radnje za koje vi sami nemate ni znanje ni iskustvo, veoma skupe. Upravo tu je potrebno naglasiti postojanje BESPLATNE PRAVNE POMOĆI, koji se kod oštećenog pojavljuje kao pandan besplatnoj odbrani učinioca krivičnog dela. Pravo na besplatnu pravnu pomoć imaju sva lica koja ispunjavaju uslove da budu korisnci socijalne pomoći, ili prava na dečiji dodatak, kao I sva lica koja bi, zbog plaćanja advokata odnosno pravne pomoći iz sopstvenih prihoda, usled ovog izdatka ispunila uslove da postanu korisnci prava na socijalnu pomoć ili na dečiji dodatak. (zakon stupa na snagu 01.10.2019)
Pružanje besplatne pravne pomoći, jedino nije dozvoljeno u privrednim sporovima, postupku registracije pravnih lica, postupku naknade štete za povredu časti i ugleda, postupku u kome bi vrednost spora bila u očiglednoj i značajnoj nesrazmeri s troškovima postupka, postupku u kome je očigledno da tražilac besplatne pravne pomoći nema izgleda na uspeh.
Besplatna pravna pomoć sastoji se od: pružanja pravnih saveta, sastavljanja podnesaka, zastupanja.
Zahtev za odobravanje besplatne pravne pomoći podnosi se: organu opštinske ili gradske uprave, A prema mestu stanovanja podnosioca ovog zahteva ili mestu pružanja besplatne pravne pomoći, ako je postupak potrebno voditi u drugom gradu u odnosu na mesto stanovanja.
Zahtev se podnosi: pismeno ili usmeno na zapisnik ili elektronskim putem, a na podnošenje zahteva ne plaća se taksa.
Zahtev treba da sadrži: lično ime, adresu i broj telefona ako postoji, opis problema zbog koga se traži besplatna pravna pomoć i dokumenta o opisanom problemu, ako podnosilac zahteva njima raspolaže, kao I dokument kojim se dokazuje da tražilac besplatne pravne pomoći ispunjava uslove za ostvarivanje prava na besplatnu pravnu pomoć.
DAKLE, POKUŠAJTE DA ISKORISTITE SVA PRAVA KOJA IMATE KAO OŠTEĆENI, I NE BUDITE SAMO ŽRTVA!
Izvor: Otvorena vrata pravosuđa, autorka: Marija Momčilović – Тužilačka saradnica u Apelacionom javnom tužilaštvu u Novom Sadu
